Dijabetička retinopatija

Šta je dijabetička retinopatija?

Dijabetička retinopatija je oboljenje mrežnjače koje nastaje kao posledica dugotrajnog povišenog nivoa šećera u krvi.

Visok šećer oštećuje sitne krvne sudove u oku, što dovodi do njihovog curenja, začepljenja ili stvaranja novih, nepravilnih krvnih sudova.

Ukoliko se ne leči na vreme može dovesti do oštećenja vida, pa čak i slepila.

Kako nastaje?

Kod osoba sa dijabetesom, bez obzira na tip, vremenom dolazi do promena na krvnim sudovima mrežnjače:

zidovi krvnih sudova postaju slabiji
dolazi do curenja tečnosti i krvi
smanjuje se dotok kiseonika
stvaraju se novi, ali abnormalni krvni sudovi

Rizik raste sa dužinom trajanja neregulisanog dijabetesa.

Ko je u riziku?

Veći rizik imaju osobe koje:

dugo boluju od dijabetesa
imaju loše regulisan šećer u krvi
imaju povišen krvni pritisak
imaju povišene masnoće u krvi

Dijabetička retinopatija može se javiti i bez simptoma u početku, zato su redovne oftalmološke kontrole na svaki 6 meseci kod osoba sa dijabetesom obavezne.

Tipovi dijabetičke retinopatije

Neproliferativna dijabetička retinopatija (NPDR)

Predstavlja rani stadijum bolesti gde dolazi do oštećenja i curenja krvnih sudova, ali bez stvaranja novih.

Često nema simptoma ili su blagi.

Proliferativna dijabetička retinopatija (PDR)

Predstavlja uznapredovali stadijum gde dolazi do stvaranja novih, abnormalnih krvnih sudova koji mogu krvariti.

Ovo stanje može dovesti do naglog pogoršanja vida i ozbiljnih komplikacija uključujući ablaciju retine i glaukom.

Dijabetesna makulopatija

Stanje kod kojeg dolazi do otoka ili oštećenja makule (centralnog dela mrežnjače). Obuhvata dva aspekta: makularni edem i makularnu ishemiju.

Predstavlja najčešći uzrok gubitka vida kod pacijenata obolelih od dijabetesa tip 2.

Koji su simptomi?

U ranim fazama često nema vidljivih simptoma za pacijenta, dok kasnije mogu primetiti:

zamućen vid
tamne mrlje ili “tačkice” u vidu
otežano čitanje
naglo pogoršanje vida

Simptomi se često javljaju tek kada je bolest već uznapredovala.

Kako se dijagnostikuje?

Dijabetička retinopatija se otkriva detaljnim oftalmološkim pregledom:

Redovne kontrole su ključne, radi praćenja stanja na očnom dnu čak i kada nema simptoma.

Kako se leči?

Kontrola osnovne bolesti

U cilju sprečavanja pojave i progresije dijabetesne retinopatije najznačajnija je dobra metabolička kontrola dijabetesa koja se ogleda u zadovoljavajućoj glikoregulaciji (vrednosti glikozilovanog hemoglobina-HbA1c< 7 %) i dobrim vrednostima holesterola i triglicerida, zatim lečenje prisutne arterijske hipertenzije i prekid pušenja.

Laserska terapija

Radi se laserfotokoagulacija (LFC) radi zaustavljanja curenja i rasta novih krvnih sudova, što može se usporiti ili zaustaviti progresiju bolesti, ali se ne može postići vraćanje izgubljene vidne oštrine.

Anti-VEGF terapija

Anti-VEGF injekcije smanjuju otok i sprečavaju dalji razvoj bolesti zaustavljajući rast novih krvnih sudova, čime se smanjuje rizik od krvarenja, curenja, stvaranja ožiljaka i daljeg gubitka vida.

Hirurško lečenje (vitrektomija)

Ukoliko se ne poštuju ova pravila regulacije i lečenja dijabetesna retinopatija vodi nepovratnom gubitku vida zbog najtežih komplikacija, trakcione ablacije mrežnjače i neovaskularnog glaukoma. Ukoliko bolest pređe u proliferativnu formu, neophodna je hirurška intervencija - vitrektomija.

Zašto su redovne kontrole ključne?

Dijabetička retinopatija može dugo napredovati bez simptoma dok pravovremeno otkrivanje omogućava lečenje i očuvanje vida.

Osobama sa dobro regulisanim dijabetesom preporučuje se oftalmološki pregled jednom godišnje, dok je osobama sa loše regulisanim dijabetesom preporučljivo obaviti kontrolu na svakih 6 meseci ili češće u dogovoru sa lekarom.